Навигација

О нама

Регулаторно тело за електронске медије (у даљем тексту: Регулатор) је самостална независна регулаторна организација са својством правног лица, која врши јавна овлашћења у циљу: делотворног спровођења утврђене политике у области пружања медијских услуга у Републици Србији; унапређивања квалитета и разноврсности услуга електронских медија; доприноса очувању, заштити и развоју слободе мишљења и изражавања; у циљу заштите интереса јавности у области електронских медија и заштите корисника услуга електронских медија, у складу са одредбама Закона о електронским медијима, на начин примерен демократском друштву.

Регулатор је функционално и финансијски независан од државних органа и организација, пружалаца медијских услуга и оператора. За обављање послова из своје надлежности Регулатор је одговоран Народној скупштини, а за вршење стручних и администативних послова образоване су стручне службе Регулатора чија су основна правила организације и начин рада прописани Статутом.

Седиште Регулатора је у Београду, на адреси Трг Николе Пашића бр. 5.

Органи Регулатора су Савет и председник Савета.

 

Савет има девет чланова, које бира Народна Скупштина Републике Србије из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова из надлежности Регулатора. Начин рада Савета утврђен је Пословником о раду Савета.

 

Савет Регулатора чине:

Заменик председника Савета, Горан Петровић

Слободан Вељковић

Милош Рајковић

Божидар Николић

Оливера Зекић

Александра Јанковић

Проф. мр Горан Пековић

Ђорђе Возаревић

Радоје  Кујовић

 

Стручне службе Регулатора

Графички приказ организационе структуре Агенције

Финансирање Рагулатора

Финасирање Регулатора врши се у складу са Финансијским планом који за сваку годину доноси Савет. Сагласност на финасијски план даје Народна скупштина, а сви обрачуни прихода и расхода Регулатора подлежу годишњој ревизији од стране независног овлашћеног ревизора Извештаји Ревизора

Приход Регулатора чине средства остварена од накнаде коју пружалац медијске услуге плаћа за право на пружање медијске услуге.

 

 

Заменик председника Савета

 

Горан Петровић — Рођен 20. 08. 1956. године у Крагујевцу.

Завршио Прву крагујевачку гимназију у Крагујевцу, природно-математички смер.

Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу.

Положио је државни испит за рад у органима државне управе.

Новинарством почиње да се бави као студент и један је од покретача оснивања листа „ПОГЛЕДИ“, гласила студената у то време Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу.

По завршетку студија, у периоду 1982 – 1993. године, новинар је и један од уредника овог листа, који је 1990. године штампан у тиражу од преко 200.000 примерака, са јасно профилисаном демократском опцијом националне оријентације.

Објављивао је у „Књижевним новинама“ и „Књижевној речи“.

Више година уређивао и водио ауторску радио емисију „Хроника најављене смрти“ на „Другој боји“ ЈП „Радио-телевизија Крагујевац“, чији је један од оснивача 1997. године.

У периоду 1997-2000. године радио као аутор и водитељ серијала под називом „Информативни разговор“ на телевизији Крагујевац.

Одлуком Народне Скупштине Републике Србије изабран за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, 31. марта 2011. године.

Маја 2014. године Одлуком Савета изабран за заменика председника Републичке радиодифузне агенције. 

Од фебруара 2016. године Одлуком Савета Регулаторног тела за електронске медије пренета су му права и обавезе председника Савета, до избора председника.

Као дипломирани правник обављао је више различитих функција:


— помоћника директора за економско-финансијске и правне послове у Здравственом центру „др Михајло Илић“ у Крагујевцу,

— помоћника директора за опште и правне послове у Апотекарској установи Крагујевац,

— начелника Одељења за имовину у Градској управи за имовину града Крагујевца,

— начелника Градске управе за имовину града Крагујевца,

— начелника Градске управе за инвестиције и развој града Крагујевца.

 

Са успехом је завршио:

— међународну летњу школу “HEALTH-CARE MANAGEMENT” 2003. и 2002. године, у организацији Европског центра за мир и развој - Универзитета за мир Уједињених нација,

— програм: ECPD International Postgraduate Program “Primary Prevention of Addictive Diseases” 2003. године, у организацији Европског центра за мир и развој - Универзитета за мир Уједињених нација,

— програм „Менаџмент у здравству III“ 2004. године, на Факултету организационих наука Универзитета у Београду – Институт за менаџмент,

Отац је два сина.

 

Чланови Савета:

Слободан Вељковић — Рођен 1950. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду и цео свој професионални живот посветио је практичној употреби правних наука у радиодифузној индустрији.  

Професионално искуство стицао је руковођењем правних послова у Радио Београду, радом на функцији директора маркетинга Радио Телевизије Србије, саветник генералног директора Радио Телевизије Србије.

Главни домени бављења су правно-регулативно уређење Радио Београда, Телевизије Београд као и међународна регулатива, укључујући уговарање око продаје и куповине филмских и телевизијских програма, сарадњу са међународним институцијама из области радио-дифузије и телекомуникације, а посебно филмска и телевизијска ауторска права.  

Радио је и као Извршни директор ТВ Авала, специјални саветник генералног директора Радио телевизије Војводина, специјални консултант у фирми Компани д.о.о. (ТВ продукција, телевизијски инжењеринг, advertising и media buying). Живи у Београду, ожењен, отац два детета.

За члана Савета изабран је 5. маjа 2011. године.  

 

 

Милош Рајковић — Рођен 1960. године у Београду. Економиста, дипломирани менаџер. По занимању новинар. Каријеру започео у Студију Б почетком деведесетих година као новинар сарадник, а потом је и обављао дужност помоћника главног и одговорног уредника.

Био је главни и одговорни уредник Супер телевизије из Суботице. На тој телевизији уређивао је и водио политичку емисију „У четири ока“ која се и даље емитује као независна продукција на телевизијама у Србији и региону, кроз коју је у око 200 издања прошла комплетна српска политичка и друштвена елита.

Радио је и као: арт директор и директор адвертајзинг агенције Бимброс Медија Гроуп, директор Медија центра ЈАТ-а где се посебно бавио побољшањем квалитета ЈАТ-ове ревије за коју и данас пише приче, есеје, путописе, помоћник директора ДЗ „Звездара“ за немедицинска питања. Живи у Београду, отац једног детета.

За члана Савета изабран је 5. маjа 2011. године.  

 

Божидар Николић — Рођен 1942. године у Никшићу. Дипломирани је директор фотографије, Факултета драмских уметности у Београду, а по занимању редитељ и директор фотографије.

Почео је свој радни век у Радио Телевизији Србије као један од њених оснивача 1968. године. Допринео је увођењу колор слике на наше мале екране. Снимио је преко 15 ТВ серијала, од којих се неки и данас приказују, 50 ТВ драма, безброј документарних емисија и ТВ шоу програма, преко 40 играних филмова, од којих већина представља сам врх југословенске кинематографије. 

Заједно са драмским писцем и академиком Душаном Ковачевићем режира играни филм „Балкански шпијун“. Добитник је три „Златне арене“ у Пули за режију, и од тада почиње да се бави и тим занатом. 

Режирао је и снимио филм „Тамна страна сунца“, који је у потпуности америчка филмска продукција. Радио је и на многим другим филмовима: „Једног лепог дана“, „Три карте за Холивуд“, „У име оца и сина“, „Професионалац“, „Балканска браћа“, итд. 

Носилац је бројних признања и награда за остварени успех у филмској индустрији. Један је од најнаграђиванијих уметника Југословенског филмског фестивала у Пули. Након многобројих стечених награда у земљи и иностранству Удружење фимских уметника Србије додељује му звање Истакнутог уметника. Живи у Београду, ожењен, отац два детета.

За члана Савета изабран је 5. маjа 2011. године одлуком Скупштине Србије.

 

 

Оливера Зекић — За члана Савета изабрана је 24.јула 2015. године одлуком Скупштине Србије о избору чланова Савета ("Сл. гласник РС" бр. 65/15).

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Александра Јанковић — Рођена  5. марта 1959. у Крагујевцу, основну школу "Јанко Веселиновић", а потом и једанаесту београдску  гимназију завршила у Београду. Завршила две године Архитектонског факултета у Београду (просек 9,00), а након тога Филозофски факултет, Одељење за психологију, клинички смер (просек 9,34).

Од 1987. до 1991. , са колегом Жарком Кораћем,радила као водитељ ТВ- емисије: "Недељник", одговарајући на писма и питања деце, уз пружање препорука за васпитно- образовни рад са децом,  намењених како деци, тако и родитељима и васпитачима.

У периоду од 1987. до 1991. била сарадник у редакцији школског и образовног програма Телевизије Београд, учествујући у планирању, реализацији и вођењу емисија "Недељник" и "Трибина". Била сарадник и консултант за емисије "Кругови живота" ( редакција научног програма Телевизије Београд), "Хало, директоре" и "У сну сан" (редакција забавно- рекреативног програма Телевизије Београд. ). 

Годину дана (1989-1990.) радила као аутор и водитељ емисије "ТВ АПЕЛ", првог психолошког саветовалишта на телевизији (најпре на "ОК каналу", а затим на "Трећем каналу" ТВ Београд).

Од 7. марта 1988. до 30. новембра 2001. године радила као клинички психолог у Институту за психијатрију Универзитетског Клиничког Центра у Београду (одељење за психозе).

 Од септембра 2000. године до септембра 2003. радила као сарадник "Православног Пастирско - саветодавног центра архиепископије београдско – карловачке",  и то као психотерапеут  у саветовалишту, а сваке суботе и као координатор разговора о вери са групом младих полазника школе за пастирске основе саветодавног рада.

Била је аутор и водитељ ТВ емисије "Саборник", која се бавила најразличитијим аспектима религиозности, вере и црквене праксе СПЦ : емитована од 7. јануара 2002. до 10. марта 2007. године.

Функцију народног посланика "Српског покрета обнове" у Скупштини Србије, обављала је у два сазива: од јуна до октобра 1993. и од 24. јануара 1994. до 3. јуна 1998. године.

На позив "USIA" ( "United States Information Agency") боравила 1996. у САД, учествујући у интернационалном пројекту: "Women in politics".

Од 11. јуна 2008. до 11. јуна 2012. обављала функцију народног посланика "Нове Србије" у Скупштини Републике Србије.

По напуштању политичке делатности, запослила се , као клинички психолог,  у Клиничком Центру Србије, основала Одсек за спречавање злостављања на раду, којим руководи од 24. јануара 2013. године.

За члана Савета РЕМ-а изабрана је одлуком Скупштине Србије- 3. марта 2016. године.

 

 

Радно искуство:

 

Током студија учествовала у различитим студентским организацијама и покретима ("Мултигносис", "АЛГРЕНА - Алтернативна група за ресоцијализацију наркомана", "Центар за развијање здравих стилова живљења") као и истраживањима (пројекат проф. др Јосипа Бергера – "Стандардизација ВАИС скале", истраживања у сектору маркетинга листова "Борба", "Политика", "Дело").

Током 1987. године са колегом, клиничким психологом Емилом Купеком, водила програм психолошко превентивног рада у Дому омладине "Пинки".

У истој установи учествовала у психолошко - превентивном раду са децом и саветодавном раду са родитељима (забавиште "Дружионица").

Од 1987. до 1991. радила као водитељ ТВ- емисије: "Недељник", у којој је са колегом Жарком Кораћем, одговарала на питања деце, уз пружање препорука за васпитно- образовни рад са децом,  намењених како деци, тако и родитељима и васпитачима. Емисија се емитовала на територији читаве бивше Републике Југославије и била једина, такве врсте, од тог времена до данас.

У периоду од 1987. до 1991. била сарадник у редакцији школског и образовног програма Телевизије Београд, учествујући у планирању, реализацији и вођењу емисија "Недељник" и "Трибина". Била сарадник и консултант за емисије "Кругови живота" ( редакција научног програма Телевизије Београд), "Хало, директоре" и "У сну сан" (редакција забавно- рекреативног програма Телевизије Београд. ). 

Годину дана (1989-1990.) радила као аутор и водитељ емисије "ТВ АПЕЛ", првог психолошког саветовалишта на телевизији (најпре на "ОК каналу", а затим на "Трећем каналу" ТВ Београд).

Од 1992. до 1994. водила рубрику "Психолог вам одговара" у часопису "Сабор".

Од 7. марта 1988. до 30. новембра 2001. године радила као клинички психолог у Институту за психијатрију Универзитетског Клиничког Центра у Београду (одељење за психозе), где је, поред свакодневних индивидуалних сеанси (са хоспитализованим, али  и диспанзерским клијентима ) водила и 3 типа психотерапијских група, по један пут недељно : са студентима психологије и медицине, са психотичним клијентима и са клијентима дијагностикованим као поремећаји лицности.

Од септембра 2000. године до септембра 2003. радила као сарадник "Православног Пастирско - саветодавног центра архиепископије београдско – карловачке",  и то као психотерапеут  у саветовалишту, а сваке суботе и као координатор разговора о вери са групом младих полазника школе за пастирске основе саветодавног рада.

Септембра 2011. била је члан комисије за одабир кандидата за вероучитеље, којом је председавао епископ хвостански г. Атанасије Ракита.

Била је аутор и водитељ ТВ емисије "Саборник", која се бавила најразличитијим аспектима религиозности, вере и црквене праксе СПЦ.

Емисија је била приказивана на Првом програму РТС, сваке недеље у 11.30, од 7. јануара 2002. до 10. марта 2007. године.

Функцију народног посланика "Српског покрета обнове" у Скупштини Србије, обављала је у два сазива: од јуна до октобра 1993. и од 24. јануара 1994. до 3. јуна 1998. године.

На позив "USIA" ( "United States Information Agency") боравила 1996. у САД, учествујући у интернационалном пројекту: "Women in politics".

Била је једна од оснивачица хуманитарне организације: "Спона".

 

Од  8. октобра 2007. до 5. септембра 2008. године радила као посебни саветник за односе са јавношћу министра инфраструктуре Велимира Илића, у Министарству за инфраструктуру Владе Републике Србије.

 

Од 11. јуна 2008. до 11. јуна 2012. обављала функцију народног посланика "Нове Србије" у Скупштини Републике Србије.

По напуштању политичке делатности, како у Скупштини, тако и у странци, 01. 12. 2012. запослила се у Клиничком Центру Србије, као клинички психолог, где је основала Одсек за спречавање злостављања на раду.

Од 24. јануара 2013. ради у Клиничком Центру Србије као руководилац Одсека за спречавање злостављања на раду.

 

Oстале вештине: 

енглески језик: пишем и течно говорим.

италијански језик: пишем и течно говорим.

 

Профил:

Прецизна и поуздана у извршавању радних задатака.

Амбициозна и заинтересована за  даље учење и усавршавање.

Потпуно предана раду и спремна за додатно ангажовање на послу.

Корисна за тимски рад, ефикасна у извршавању задатака, али способна и за самостални  рад и преузимање одговорности при доношењу одлука.

Самоиницијативна и кооперативна, креативна.

Одговорна  као радник и сарадник, критична према себи, отворена за дијалог.

 

 

Семинари и курсеви:         

Завршена едукација из трансакционо – аналитичке терапије.

Завршен курс Неуролингвистичког програмирања.

Завршена обука за психотерапију поремећаја личности.

Завршена обука за аналитички оријентисану психотерапију психоза, граничних и нарцистичких поремећаја личности.

Завршена обука за посредовање у области спречавања злостављања на раду.

Учешће, у својству предавача, у бројним семинарима намењеним обуци кандидата за рад у електронским медијима.

 

проф. мр. Горан Пековић

Рођен је 1962. године у Београду где је завршио основну и средњу школу као и факултет.

Мр Горан Пековић је редовни професор Факултета драмских уметности у Београду. На основним студијама и мастер студијама предаје Телевизијску продукцију, Менаџмент и маркетинг телевизије, Креативну продукцију а на специјалистичким студијама „Реклама и медији“ предмет Оглашавање, медији и друштво.

Као предавач по позиву држао је предавања на више међународних факултета и програма. Покретач је и значајних акција везаних за медијско законодавство у Србији. Објавио је преко 30 радова из области медија и медијског законодавства, који су превођени на енглески, руски, немачки, француски и мађарски.

За члана Савета изабран 16. децембра 2009. године, одлуком Скупштине Србије о избору чланова Савета („Сл. гласник РС“ бр. 104/09), а реизабран је 14.10.2016. године.

Живи у Београду, ожењен, има сина Вида.

 

Ђорђе Возаревић

Рођен 1965.године у Сремској Митровици.

Школовао се у Новом Саду. Завршио Филозофски факултет, смер социологију. 

Предавао социологију и филозофију од 1993. до краја 2000.године. Прешао на телевизију Аполо, где је радио од јануара 2001. до октобра 2016. године. У међувремену стекао магистарско звање на Привредној академији из области медија. 

Био је члан Управног одбора ЈМУ РТС од 2011. до 2016. године. Поново је изабран у УО РТС 2016. године, где је био члан до августа 2016. Ожењен је, отац је два детета. Живи у Новом Саду. 

За члана Савета РЕМ-а изабран је 14.10.2016.године.

 

дипл. спец. педагог Радоје Кујовић

Рођен је 1950. године у Бијелом  Пољу где је завршио  основну школу и гимназију. Вишу педагошку школу је завршио у Београду 1973. године, а Дефектолошки факултет (ФАСПЕР) 1979. године.

По завршеном факултету, радио је  као специјални педагог, а од 1983. године  радио је у Градској организацији глувих Београда, а од 2000. године ради у Савезу глувих и наглувих Србије, као секретар.

Дуго година је обављао функцију председника Координационог одбора инвалидских организација града Београда и својим доприносом значајно побољшао информисање особа са инвалидитетом кроз електронске медије, а посебно преко Градског јавног сервиса Студија Б.

Као дугогодишњи познавалац социјалне проблематике особа са инвалидитетом био је ангажован од стране Министарства  рада и социјалне политике у изради: Закона против дискриминације особа са инвалидитетом, Закона о професионалној рехабилитацији  и запошљавању особа са инвалидитетом, Закона о социјалној заштитити РС и многих других закона који се тичу особа са инвалидитетом (из области образовања, здравствене заштите, информисања, спорта итд...).

Као координатор Радних група дао је значајан допринос у   стандардизацији српског знаковног језика и изради Закона о употреби знаковног језика за глува лица који је усвојен 2015. године.

Учесник је Светског конгреса глувих у Канади, Монтреалу 2003 године, Светског конгреса глувих у Мадриду 2007. године, Међународне конференције европског форума инвалида у Атини као и у Бриселу. Аутор је и организатор петнаест Школа учења знаковног језика. Члан је Савета особа са инвалидитетом и члан Управног одбора Националне организације особа са инвалидитетом.

Сталном иницијативом и залагањем Савеза, кроз сарадњу са РРА и РЕМ-ом, створена је могућност да глува лица путем знаковног језика прате одређене садржаје који су битни за њих. На Јавном сервису РТС је покренуо емисију ,,Вести за глува лица'' 2006. године, које се емитују сваког дана, као и друге емисије које су различитим техникама прилагођене глувим и наглувим лицима. Дао је велики допринос  у стварању емисије  о особама са инвалидитетом ,,Место за нас'' на РТС. Оснивач је информативног часописа ,,Наш свет'' – Часописа за друштвена, културна  и животна питања глувих и наглувих Србије.

Ожењен је и отац је два сина.

За члана Савета РЕМ-а изабран је 27.12.2016. године.