Савет Регулаторног тела за електронске медије, на седници одржаној дана 18.09.2018. године, на основу члана 17. Закона о јавним медијским сервисима  („Службени гласник РС“ број 83/14) и Правилникa о поступку именовања чланова Управног одбора Јавног мед...

Савет Регулаторног тела за електронске медије, на седници одржаној дана 08. августа 2018. године, донео је одлуку да се објави Листа подносилаца пријаве на Јавном конкурсу за издавање дозвола за пружање медијске услуге телевизијског емитовања и медијске услуге радија путем терестричког дигиталног односно аналогног преноса, објављеног у Службеном гласнику Републике Србије, број 31, дана 27.04.2018. године и допуне Јавног конкурса објављене у Службеном гласнику Републике Србије, број 37, дана 11.05.2018. године чије су пријаве потпуне и поднете у предвиђеном року.

Савет Регулаторног тела за електронске медије, на седници одржаној 05. јуна 2018. године, донео је одлуку да се обавесте сви пружаоци медијских услуга да у свом програму не емитују огласну поруку за БИП пиво, јер садржи елементе који су у супротности са Законом о оглашавању.

Гордана Суша је доказала једну важну ствар:

Да су приученост и знање на пола, идеални за лични ПР, поготово онај у којем некога треба да засениш простотом и убедиш га да си, кобајаги, стручњак, те да ти, сходно томе, треба веровати, шта год да кажеш. Због тога јој је готово смешно одговарати.И то на буквално све што је написала, а што почиње ингениозном тврдњом да је Фројд открио “да је сањање, тзв. РЕМ фаза сигурносни вентил за подсвесне жеље”.
Стварно да засениш. Свакога ко не зна да сањање није никаква “РЕМ фаза”, већ да је РЕМ само једна од фаза сањања, а има их, на жалост Гордане Суше, више.

Г. Суша, бивша чланица Савета Регулаторног тела у пуном мандату, у своје време, уредно је гласала за све одлуке тог истог тела. Те одлуке су, иначе, поставиле део данашњег  регулаторног „окружења“ за рад електронских медија. Узгред, а не мање важно, тада јој није сметао начин рада Регулаторног тела, његово устројство нити одлуке. Толико је била задовољна њиховим (својим) радом да је дочекала и последњи дан и последњу накнаду на месту члана Савета. Тада није испољила  ни трунку незадовољства, још мање револта, који је, у то време, могла да артикулише на много начина током седница и мимо седница Савета, па све до подношења оставке на место члана тог тела. Или то није учинила да би данас свака њена констатација неупућеним деловала  озбиљније, а оним другим, на жалост, комичније.
Оно што се не спомиње а видљиво је из навода Г. Суше је апсолутно и тужно незнање о раду Регулаторног тела у периоду у ком је била члан Савета, у време када је, ваљда, радила на интеракцији грађана и медија?