Зоран Симјановић, члан Савета
Зоран Симјановић је рођен у Београду 11.05.1946.
Са шест година почео је да свира клавир затим уписује музичку школу „Мокрањац“ па Факултет музичке уметности (Музичку академију) у Београду.
Од 1961. године оснивао је и свирао у неколико најпознатијих рок састава („Силуете“, „Елипсе“) са којима је освајао домаће и међународне награде. Такође је писао и поп композиције за пријатеље певаче који су веома успешно учествовали на домаћим фестивалима.
Од 1975. године бави се сценском музиком и сарађује са телевизијом, филмским продукцијама и позориштима у Југославији и свету.
Као сценски композитор бави се свим музичким стиловима мада се ипак највише ослања на народне мотиве и електронску и рок музику.
До 2020. урадио је музику за 67 играних филмова, преко 50 телевизијских филмова и серија, преко 50 цртаних и кратких филмова и преко 500 рекламних спотова. Добитник је две Златне арене, највеће домаће награде за филмску музику СФР Југославије за „Мирис пољског цвећа“ (1978) и „Балкан Експрес“ (1983).
На смотри „К.С.М.“ (1985) незваничном фестивалу филмске музике костима и сценографије у Младеновцу освојио је прво место за музику у филму „Отац на службеном путу“.
На фестивалу режије у Херцег новом (1992) добио је награду за музику у филму „Тито и ја“. То је после укидања југословенског Пулског фестивала највећа награда те године. Исту награду добија и 2004. за филм „Сјај у Очима“.
На првој додели годишње награде Југословенске академије (1993) добио је награду за музику у филму „Танго аргентино”.
За филм „У име оца и сина” 1999. на фестивалу у Мојковцу добија награду „Боро Таминџић” за најбољу музику.
На Фестивалу „Сунчане скале” у Херцег Новом (2000) добио је награду за најбољу филмску музику за „Буре барута”, а 2003. у Монте Карлу прву награду за музику у филму „Сјај у очима”.
На фестивалу кратког метра (1993) добио је награду за музику у филму „Крст, квадрат и круг Казимира Маљевича“. То је поновио и 1994. за укупан рад, као и 1998. за документарни филм Горана Марковића „Полудели људи“. Поводом педесетогодишњице тог фестивала, 2003. године додељена му је „Плакета”.
Такође на првом фестивалу анимираног филма у Чачку (1995) добио је награду за најбољу музику.
На ЈРТ фестивалу аудио и видео спотова 1988. у Будви (МАП фест) освојио је прво место за музику у серији спотова „ЈАТ“.
Велики је поборник издавања филмске музике на плочама које штампа у земљи и иностранству.
Филмови у којима је Зоран Симјановић писао музику освајали су награде на свим великим светским фестивалима (Кан, Венеција, Монтреал, Манила, Сан Себастијан, Валенција, Корзика, Истанбул, итд.)
Са Ивом Монтаном је 1983. добио почасну награду града Валенсије када је специјално написаном музиком отворио филмски фестивал у том граду.
Занима се и за позориште. Радио је педесетак домаћих представа у свим београдским позориштима, мјузикле „Београдости“, „Рибе у мору“ и „Мале тајне”, као и неколико кабареа у Београду и Сомбору. Са Паолом Мађелијем радио је Париску представу „Мандрагола“ и као резултат необично добре музике одмах и француску представу „Лудачка кошуља“.
14. јула 2006. на Калемегдану код Победника изведена је његова прва симфонија „New Ideas Symphony“. Интересантно је да је ово прва симфонија у 21. веку као и прва написана и изведена у Србији. Све симфоније српских аутора су до ове настале у разним Југославијама.
2009. године добија награду асоцијације филмских критичара (FIPRESCI) за најбољу музику те године за филм „Турнеја” Горана Марковића. То понавља и 2014. за филм „Фалсификатор“ истог аутора.
14. јула 2012. добија награду Лифка на Палићком фестивалу Европског филма.
18. децембра 2012. добија награду за целокупно стваралаштво и допринос српској кинематографији од Удружења филмских уметника Србије (УФУС).
16. јануара 2014. на концерту Нове године по Јулијанском календару „Идемо даље“ Београдска филхармонија којом је дириговао Владимир Куленовић је извела, поред осталог, и за ту прилику специјално написану „Филмску свиту за БГФ“ са 15 ставова (филмова).
21. јуна 2014. у Новом Саду организован је концерт филмске музике „Слике са филмова“ поводом века од смрти Стевана Стојановића Мокрањца и продуцента Ђоке Богдановића као и награде за допринос филмској уметности која му је додељена од фестивала Cinema City.
09. октобра 2014. на Фестивалу домаћих играних серија (ФЕДИС) добио је награду Златна антена за свеукупан допринос домаћој ТВ продукцији.
15. фебруара 2015. добио је Златну медаљу за изузетне заслуге у уметности од председника Републике Србије.
19. марта 2015. добио је награду Културно просветне заједнице Београда „Златни беочуг” за трајни допринос култури Београда.
03.фебруара 2016. додељена му је награда „Музика класика” у категорији композитор године за примењену музику за музику у комаду са певањем „Мале тајне” Горана Марковића са текстом сонгова Бранка Стевановића.
21. маја 2016. у Кану му је додељена награда за најбољу музику у филму Светлане Драмлић „Марио је гледао море заљубљеним очима”, од 1400 филмова до дужине од 30 минута, на фестивалу Global short film који се одржава у Њујурку.
25. јуна 2016. на Златибору му је уручена Видовданска награда Витез филмске музике.
07. новембра 2018. добија награду за животно дело Дарко Краљић Удружења композитора Србије
Од 1993. до 2004. године предаје музику на Факултету драмских уметности (ФДУ), од 1999. до 2002. и на Факултету музичке уметности (ФМУ) у Београду, а од 2000. на Факултету драмских умјетности (ФДУ) на Цетињу. Предавао је и у филмској школи „Дунав филма”, Вишој електротехничкој школи и Академији уметности „Браћа Карић” као и у Бања Луци.
Сарађивао је и на педагошким музичким збиркама за децу: „Збирка за основну школу” са Лелом Алексић и Бранком Цвејићем и „Музички буквар” са Зором Васиљевић. Издао је уџбеник „Примењена музика” за студенте ФДУ и ФМУ. Писао је чланке за „Лексикон филмских и ТВ појмова”. Његову биографију „Како сам постао и престао да будем рокер” издала је Народна књиге 2004. године
Члан је Европске филмске академије, француског удружења композитора (SACEM) као и светског удружења за анимирани филм (ASIFE). Добитник је награде града Београда за филм и радио и телевизијско стваралаштво за 2002. годину за филм Горана Марковића „Кордон” и ЦД „Једна тема један филм”.
Сада живи и ради у Београду.
Одлуком Народне Скупштине Републике Србије изабран за члана Савета 27.12.2019.године ("Службени гласник РС" бр. 94/2019)
Преминуо дана 11. априла 2021. године