Саопштење поводом усвајања трећег Извештаја о надзору пружалаца медијских услуга „Политички плурализам“ за период 01.02.2022 – 10.02.2022
Трећи Извештај обухвата краћи временски период надзора програма пружалаца медијских услуга од прва два Извештаја и у том светлу треба тумачити наведене податке. Овај Извештај је у исто време и последњи о политичком плурализму и садржи податке о програмима уочи самог почетка изборне кампање.
Сва три Извештаја указују на трендове у вези са заступљеношћу појединих политичких опција у програмима предметних пружалаца медијских услуга.
Трећи Извештај обухвата период од десет дана и доноси податке о понашању пружалаца медијских услуга, у контексту политичког плурализма, у периоду од 01. до 10. фебруара 2022. године.
У трећем Извештају, који анализира програме посматраних пружалаца медијских услуга са становиша учешћа политичких актера у прилозима од 1. до 10. фебруара, на програму РТС 1 уочљив је даљи пораст присуства ванпарламентарних странака и политичких покрета (укупно 22 у трећем Извештају, у односу на 17 у другом Извештају). Време посвећено ванпарламентарним странкама и покретима (26,15%) веће је од времена посвећеног парламентарним странкама (24,93%). Ако се има у виду да је анализирани период за трећину времена краћи, а да је укупно програмско време које је ПМУ посветио политичком плурализму само незнатно краће од оног у другом пресеку, може се закључити да РТС 1 на свом програму остварује константан тренд повећања времена посвећеног ванпарламентарним странкама и политичким покретима. РТС 1 у својим прилозима бележи највећи проценат неутралног тоналитета (86,76%) и тај тренд је у порасту у односу на претходне Извештаје.
РТВ 1 је у трећем анализираном периоду ванпарламентарним странкама и покретима посветио више времена (15,94%), него у претходном периоду (9,33%), као и првом (4,65%) и тиме је наставио тренд повећања времена посвећеног ванпарламентарним странкама и покретима. Више од две трећине прилога у трећем Извештају било је у неутралном тоналитету (68,13%), 29,63% у позитивном, и 2,24% у негативном. На програму РТВ 1 уочава се тренд повећања учешћа процента прилога у неутралном тоналитету: у првом пресеку – 58,88%, а у трећем периоду 68,13%. Специфично за РТВ 1 је да је објављивао и прилоге посвећене опозицији у Покрајинском парламенту и опозицији у Скупштини Суботице.
У програму РТВ Пинк забележено је највеће присуство аналитичара и осталих учесника политичког плурализма у односу на остале комерцијалне пружаоце медијских услуга са националним покривањем (43,06%), али је у исто време забележено и најмање присуство извештавања о активностима представника органа власти на свим нивоима (50,76%). Парламентарним странкама посвећено је дупло више времена него ванпарламентарним (12,21% у односу на 6,18%). Доминантна тема је: „критички према опозицији“.
Хепи ТВ посветио је трећину од укупног анализираног времена аналитичарима и осталим учесницима политичког плурализма (34,86%). Забележено је појављивање шест ванпарламентарних странака и политичких покрета. Доминантна тема била је „критички према опозицији“, а код половине од свих прилога забележен је негативан тоналитет (50,01%).
На програму ТВ Прва забележен је значајно већи проценат времена посвећеног ванпраламентарним странкама и политичким покретима (8,20%), него парламентарним (5,56%). Забележено је појављивање десет ванпарламентарних странака и политичких покрета. Доминантна тема у прилозима ТВ Прва била је „избори уопште, кампања, процедура“. У прилозима овог пружаоца медијских услуга забележен је и највећи проценат прилога у неутралном тоналитету (61,79%) у односу на остале комерцијалне пружаоце медијских услуга.
Програм ТВ Н1 у сва три Извештаја обележила је „критика власти“ као доминантна тема (71,80% у првом, 33,62% у другом и 38,29% у трећем периоду). Такође, забележен је највећи проценат приказаних прилога у негативном тоналитету (77,04% у првом, 67,77% у другом, и 68,01% у трећем периоду). И у трећем посматрном периоду више од половине укупног времена посвећено је аналитичарима и другим учесницима политичког плурализма (55,68%). Евидентирано је присуство већег броја ванпарламентарних странака и политичких покрета, али као и у претходним Извештајима, посматрано кроз доминантну тему и тоналитет, највећи број учесника у програму овог пружаоца медијских услуга критиковао је власт. Док је ванпарламентарним странкама и политичким покретима посвећено укупно 39,31% укупног времена, за извештавање о раду парламентарних странака издвојено је 0,77% времена.
У сва три Извештаја о политичком плурализму у прилозима ТВ Нова С најприсутније је извештавање у негативном тоналитету (62,79% у првом, 63,29% у другом, и 66,73% у трећем периоду), а доминантна тема је „критика власти“ (44,04% у првом, 42,57% у другом, и 49,05% у трећем периоду). Критика власти могла се чути како од аналитичара и осталих учесника политичког плурализма, којима је било посвећено више од две трећине укупног времена (67,35%), тако и од ванпарламентарних странака и покрета којих је у последњем анализираном периоду било дупло мање (13) него у претходно анализираном периоду од 16. до 31. јануара (26). Ванпарламентарним странкама и политичким покретима ТВ Нова С посветила је 29,04%, а парламентарним странкама 0,50% од укупног времена посвећеног политичком плурализму.
Узорак анализе програма ТВ Б92 је, као и у претходним Извештајима, веома кратак, јер је обухваћена само једна информативна емисија, Вести у 16, те није подложан извођењу релевантних закључака.
